Od izuzetne je važnosti, za bilo koju vrstu zelenog krova, da se pre svega izrađuje od kvalitetnih i sertifikovanih materijala i da se prilikom projektovanja, a kasnije i izrade, poštuju standardi za zelene krovove. Srpski standardi još uvek nisu propisani, ali kao najpouzdaniji i međunarodno priznati su FLL Nemački standardi od kojih ne bi trebalo odstupati. Svako odstupanje u fazi projektovanja kao i neadekvatno izvođenje radova na izradi zelenog krova povećava rizike koji mogu da se dese u kratkom vremenskom periodu. Nepravilno projektovan i izveden deo objekta kao što je krov, posebno ako je reč o zelenom krovu, može da izazove probleme na samom objektu: prokišnjavanja, prodor korenja, vlagu, pa čak i urušavanje krova. Iz tog razloga, ovako ozbiljne projekte treba prepustiti stručnim licima (inženjerima pejzaže arhitekture, inženjerima građevine…) kako bi ovakva vrsta investicije bila sigurna a objekat neugrožen.

 

Izrada sloja vegetacije

Izbor vegetacije zavisi od vrste krova (ekstenzivni, poluitezivni ili intezivni), dizajna, lokalne klime, dostupnosti sunčevih zraka, uslova za navodnjavanje, namene.

 

Tipične biljke koje se koriste za ekstenzivni zeleni krov su perene, sa što plićim korenom, osobinom brzog širenja (razmnožavanja), sa minimalnim zahtevima prema hranljivim materijama i vodi. One treba da podnose sunce, vetar i ekstremne temperaturne promene. Sukulente, poput seduma, se dobro prilagođavaju na zelenim krovovima jer imaju veliku otpornost prema suši, a visok sadržaj vode u njima čini ih otpornim na vatru. Sedumi postoje u različitim veličinama, teksturi i boji.

 

Intezivni zeleni krovovi imaju dublji sloj hranljivog supstrata koji im omogućava korišćenje većih i masivnijih biljaka, uključujući i drveće i žbunje. Kod ove vrste zelenog krova bitno je i predviteti i sistem automatskog navodnjavanja što podržava širok izbor biljnih vrsta.

 

Izrada sloja hranljivog supstrata

Hranljivi supstrat može ili ne mora da uključuje zemljište kao primarnu organsku materiju. Supstrat koji se koristi za zelene krorove pravi se na takav način da obezbedi najbolju podršku za vegetacioni sloj i da ima sposobnost zadržavanja vode. Uglavnom, supstrat se sastoji od lagane neorganske mineralne materije i dela organske materije. Dubina sloja hranljivog supstrata za ekstenzivne zelene krovove se kreće od oko 7 cm pa čak do 80 cm za intezivne zelene krovove.

 

Izrada filter sloja

Filter membrana je obično geotekstil koji omogućava da višak vode iz supstrata prođe do drenažmog sloja i koji sprečava fine čestice da začepe drenažne otvore.

 

Izrada drenažnog sloja

Uloga drenažnog sloja je da omogući da višak vode iz supstrata prođe do glavnih odvoda i da biljke koje se nalaze u vegetacionom sloju iskoriste količine vode koje su im potrebne. Izrađuje se od akumulacionih folija koje imaju perforacije koje akumuliraju vodu koju koriste biljke i kanale koji vrše odvod viška vode.

 

Izrada zaštitnog sloja

Zaštitni sloj se izrađuje od zaštitinih i odvajajućih filceva koji imaju ulogu žaštite krova od oštećenja i sposobnost skladištenja vode. Kao takvi, međusobno se razlikuju prema kapacitetu skladištenja vode, težini i kategoriji robusnosti. Tako se, na primer, za ekstenzivne zelene krovove koriste filc sa kapacitetom skladištenja vode od 2 L/m2 i težine 300 g/m2, dok se za intezivne zelene krovove koristi filc sa kapacitetom skladištenja vode od 6 L/m2 i težine 900 g/m2.

 

Izrada irigacionog sloja

Irigacioni sloj služi za elemente automatskog zalivnog sistema i formira se u onim slučajevima gde je neophodan (uglavnom kod poluintezivnih i intezivnih zelenih krovova). Pre same instalacije automatskog zalivnog sistema neophodno je u fazi projektovanja definisati projektom tip navodnjavanja, potrebne vrste elemenata u zavisnosti od vodnih kapaciteta i potreba, kao i površine koje se navodnjavaju. Bez automatskog zalivnog sistema je gotovo nemoguć opstanak vegetacionog sloja osim u slučaju kada se koriste biljke poput seduma i drugih sukulenata.